States of Elevation: Kilian Jornet najveći planinski poduhvat u SAD
Malo je ultra-trail trkača koji tako prirodno spajaju takmičarski aspekt sporta sa velikim planinskim avanturama kao Španac Kilian Jornet. Nakon trećeg mesta na trci Western States 100 u junu 2025. godine, Jornet početkom septembra 2025. započeo svoju narednu avanturu: povezivanje svih vrhova od 14.000 stopa širom Sjedinjenih Američkih Država, pešice i biciklom. Svoj planinski poduhvat nazvao je States of Elevation.
Rute i pravac kretanja Kilian-ove rute States of Elevation
Kilijanov projekat i avantura State of Elevation je počela na Longs Peaku u Koloradu, a završila se na Mount Rainieru u Vašingtonu. Između ta dva vrha, početak i kraj Kilianove rute, nalazilo se 72 planinsa vrha viših od 4270m. I to: 58 u Koloradu, 12 u Kaliforniji i 2 u Vašingtonu.
Tokom 31 dana, Kilian je prelazio stotine kilometara biciklom između planinskih masiva, a zatim se penjao na vrhove, često u tehnički zahtevnim i promenljivim uslovima. Bio je to potpuni kontrast Western States trci – bez brzog asfalta i nizbrdica, bez takmičarskog pulsa mase. Ovde je ritam diktirala planina.
State of Elevation nije projekat u kome je vrednost brzina. Bio je to projekat koji je testirao Kilianovu istrajnost, fokus i snagu.
Nastavak jedne lične filozofije
Godinu dana ranije, Kilian je realizovao projekat Alpine Connections. Tada je povezao svih 82 vrha iznad 4.000 metara u Alpima. Ovaj projekat je takođe izveo na svojim nogama i bajsu, samo svojom snagom. Više od 1.200 km, bilo je dana bez pauze, sa konstantnim kretanjem.
Tada je Kilian rekao da je to bila „najizazovnija stvar koju je ikada uradio u životu. Mentalno, fizički i tehnički – ali možda i najlepša.” Složićemo se da kada su ovakvi projekti u pitanju, ta osobna želja da ih ostvarimo i pomeramo sopstvene granice, stvara u nama jedan poseban osećaj mentalne lepote kada se završi.
States of Elevation je Kilianov projekt koji nije nastao iznenada. On je prirodni nastavak onoga što Kilian već godinama istražuje i radi.
Pre toga, 2023. godine, prešao je Pirineje za osam dana, popevši 177 vrhova viših od 3.000 metara. Kilian je i I tada je naglasio da mu je lepota rute bila važnija od bilo kakvog rekorda. Ovde ću se u potpunosti složiti sa njim… Lepota predela kroz sam i sama prošla na trkama otkrivaju neverovatnu prirodu koju planinarske rute uglavnom nemaju.
Ako postoji nešto zajedničko, a sa jačinom poruke koju i Outdoor tested tim konstantno naglašava, to je ideja da planina nije arena – već prostor za istraživanje.
Više od osvajanja vrhova
Kilian je o ovom projektu govorio kao o istraživanju američkog Zapada. Njegove prostranosti, istorije i kultura koje su tamo živele i i dalje žive. I prirode koja se menja od planinskih vrhova do gustih šuma i pustinjskih pejzaža.
Njegov pristup je jednostavan, ali radikalan u današnjem sportu: kretati se sopstvenom snagom, bez nepotrebnog uticaja, ostaviti što manji trag. Ova filozofija se često čuje u outdoor svetu, a velike kompanije proizvođači outdoor opreme u svojim strategijama zaštite životne sredine, kao jedan od postulata imaju “ne ostavlja ništa osim svojih tragova stopala” i nula karbonskoh otiska kao cilj petogodišnjeg plana.
Kao dugogodišnji zagovornik održivosti u planinskom trčanju, Kilian kroz ovakve projekte pokušava da pokaže da vrh nije cilj sam po sebi, već deo šire priče o kretanju kroz prostor bez narušavanja prirodnog ekosistema.
Kilian sportista koji stalno pomera granice
Naravno, svet ga i dalje pamti po trkačkim uspesima: četiri pobede na UTMB-u (njegov trenutniUTMB index 930 – što ga izdvaja kao UTMB legendu), pet pobeda na Hardrock 100 ultratrail trci, 1 pobeda na Western States 100 i čak 11 trijumfa na Zegama maratonu.
Ali, projekti poput States of Elevation pokazuju drugu dimenziju Kilianovog karaktera. Manje takmičarsku. Više istraživačku. Tišu – ali možda dublju.
State of Elevation – Kilian 31 dan kasnije
Početkom oktobra 2025. godine, nakon 31 dana kretanja, penjanja i vožnje, Kilian Jornet završio je svoj projekat. Svih 72 vrha iznad 4270m su bila iza njega.
Ali ono što je ostalo verovatno nisu samo brojke.
Ostale su planine povezane linijom kretanja.
Ostao je pejzaž koji se menjao pod točkovima i pod nogama.
I još jedan dokaz da su granice u outdoor aktivnostima često mnogo dalje nego što mislimo.
I koliko malo ljudi je kao Kilian, a još manje onih koji razumeju žar za ovakvim projektima u prirodi.
