Kada odgovornost u planini prelazi granice nesreće

Za razliku od „alpskog razvoda“ i slučaja koji je u Austriji doveo do zvanične optužbe partnera za ubistvo iz nehata, kod nas u Srbiji, a i EX YU regionu, ovakve i slične nesreće se završe bez odgovorne osobe. Jednostavno, sve završe u fascikli pod nazivom „nesreće u prirodi“.

Fokus naše outdoor zajednice, GSS-a i HGSS-a se prebacuju na individualnu edukaciju i etičku odgovornost kluba i pojedinca kao predstavnika, uz poneki disklejmer potpisan na svoju odgovornost.

U poslednjih 10 godina u Srbiji i regionu ima više nesreća sa smrtnim ishodom u planinama, pećinama i pod vodom, ali dostupne informacije pokazuju da su krivične optužnice protiv vodiča, klubova ili nadležnih službi retke i uglavnom se završavaju kao „tragične nesreće“ bez imenovanih krivaca, a naša outdoor zajednica samo šapuće.

Planinarenje i alpinizam, lična odgovornost ispred sistema

Žao nam je što kopamo po starim ranama. Porodicama poginulih je najteže, posebno kada “niko” nije kriv.

Ovih se događaja naša outdoor zajednica seća, a verujem da ima i onih koji još uvek mogu do detalja prepričati horore grešaka kojima su bili svedoci.

2023- Planina Velež, Bosna i Hercegovina. Planinar iz Srbije pao je sa litice na ferati „Srce Veleža“ i poginuo. Nadležne službe, MUP RS i GSS navode da je reč o nesreći bez navođenja bilo kakve krivične odgovornosti drugih lica. Više o tome čitajte u vestima iz regiona na portalu RTS-a.

2023 – Pirin, Bugarska. Planinar iz Trstenika star 55 godina, pronađen je mrtav na planini tokom potrage, pri čemu policija i mediji izveštavaju o okolnostima nestanka i pronalaska tela, ali ne pominju krivičnu odgovornost trećih lica. Više o tome pročitajte na portalu Glas javnosti.

2024 – Dva planinara iz Srbije poginula su aprila 2024. na Triglavu u Sloveniji. Prvu vest preneli spasioci iz Albanije, a kasnije i portali uz navod da je ova tragedija odnela tri života: dva planinara iz Srbije i jednog iz Hrvatske. Više pročitajte na slovenačkom portalu Vesti – april 2024. Beživotna tela dva srpska državljanina nađena na Triglavu.

2025 – Štajerski Alpi, Srpski planinar star 43 godine, poginuo je prilikom pada od oko 100 m u jarugu, kada je skrenuo sa staze. Sve se to dešavalo prilikom organizovanog prvomajskog izleta. A, tu vest smo pronašli u okviru hronike portala Blic.

I tako naši portali prenose vesti o nesrećama prateći viralne trendove, gde je razvod povezan sa planinom, a definicija planinara je da je planinar svako ko se nađe na planini.

Pravo, odgovornost i klubovi, šta kažu naše službe

Iako medijski ne primećujemo „velike procese“ protiv vodiča u Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Albaniji ili Severnoj Makedoniji, postoji jako puno objava vesti koje daju smernice i neposredno prikazuju kako bi sudovi, društvo i outdoor zajednica, mogli da gledaju na ovakve slučajeve.

Za planinarske klubove i saveze to znači da najveći rizik leži samo u slučajevima kada vodič uzima novac (biva plaćen) ili formalno nastupa kao profesionalac, a pri tom zanemari planinarsku etiku, najavljene opasnosi od lošeg vremena, i vodi “ture” u kojima je više ljudi nego što jedan vodič sme da povede.

U zemljama zapadne Evrope često nalazimo vesti o slučajevima kada lažni vodiči ili vodiči koji rade bez licence i dozvole za rad države u kojoj su licencu dobili, i mimo svih propisanih standarda, završavaju na sudu kad se desi smrtni ishod.

U državama EX YU regiona, za sada, procesi u kojima kao ishod imamo bilo kakvu osudu kluba ili pojedinca, su ređi ili nisu javno objavljeni.

Gde je granica i šta nosi odgovornost planinara, vodiča ili sistema

Kao što smo već pomenuli, nezgode se dešavaju, ali u našoj zemlji i regionu, na osnovu dostupnih, javno pretraživih izvora u poslednjih 10 godina, ne nalazimo jasno dokumentovane i opisane slučajeve, sa ishodom “Alpskog razvoda”.

Planinarski vodiči, vođe speleo akcija ili klubovi i njihovi predstavnici, nisu osuđivani i nije im izrečena kazna za sve nezgode i smrtne slučajeve koji su se dogodili. Tek po neki izveštaj kluba i saveza o pokrenutim disciplinskim postupcima.

Da li je ovo propust sistema, krovnih organizacija ili naša nemarnost, nećemo raspravljati ovde.

Bitno je činjenica da informacije koje nalazimo, govore da, bar kod nas, niko nije odgovarao u poslednjih 10 godina.

Povezane vesti – Nesreća na Hajli i Akcija spašavanja GSS-a na Rrtnju