Prva UTMB trka – 23 godine kasnije – od kruga oko Mon Blana do Trail imperije

Tridesetog avgusta 2003. u Šamoniju, startovalo je 722 trkača, a sam UTMB opisuje prvo izdanje kao “Danteovske uslove” – 155km dugu stazu uz kišu i grad koji je udarao tokom noći završilo je svega 67 učesnika. Danas, 23 godine kasnije, ista trka je jezgro globalne, milionske industrije. Za dobar deo domaće publike polako ali sigurno prerasta u religiju. Ali je i predmet sve glasnijih kritika iz same trail zajednice i lokalnih političkih krugova.

Naslovna fotografija: Outdoor Tested

Kako je nastao UTMB

Ono što danas znamo kao UTMB nije nastalo ni iz čega. Ideja je potekla iz štafetne trke oko Mon Blana koja je prestala sa održavanjem 1999. godine. I tako je bračni par iz Šamonija uz dvojicu saradnika, iz sopstvene strasti prema trail trčanju, baš na današnji dan pre 23 godine, organizovao trku oko planinskog masiva, nazvavši je “Ultra Trail International du Mont Blanc”. I Imperija je stvorena.

Prva prijava stigla je poštom, još u decembru 2002. Organizatori su se skromno nadali da će skupiti 300 prijavljenih, a stiglo je 722 prijave. Staza je te godine merila 155 kilometara, sa 8.100 metara uspona. Cilj je bio jednostavan – obići ceo masiv Mon Blana za manje od 38 sati. Oprema učesnika bila je haotična. Pojedini takmičari su koristili tehničku opremu namenjenu baš za takve uslove, dok je veliki broj takmičara došao samo u šorcu i majici, nespremni da se suoče sa alpskim nevremenom.

Vensan Delebar, jedan od favorita te godine nije imao sreće. Klonuo je od hipotermije i iscrpljenosti. Amerikanci, koji su navikli na domaće trke od 100 milja, snašli su se bolje od većine. Topher Gejlord iz Nort Fejsa (prvog sponzora trke) i Brendon Sibrovski iz Bruksa trčali su zajedno.

Pobednik prvog izdanja je bio Nepalac Dava Šerpa, sa vremenom 20:05:59. Po zanimanju zidar, u to vreme je živeo i radio u Švajcarskoj. Već sledećeg dana vratio se u Ženevu jer ga je posao čekao u ponedeljak ujutru.

2004. godine, broj prijavljenih skočio je na skoro 1.400. Nevreme se vratilo, ali u još gorem izdanju. Ledena kiša, jak vetar, čak i sneg na višim nadmorskim visinama. Mnogi trkači stizali su na okrepne stanice u stanju hipotermije, a veliki broj odustao je već kod Le Šapjea. Organizatori, još uvek neiskusni, morali su da improvizuju. Lokalne spasilačke službe mobilisane su da prevezu pojedine učesnike kojima su životi bili ugroženi. Stopa odustajanja bila je skoro 70 odsto. Već pomenuti Delebar, koji je prošle godine odustao, ovoga puta je pobedio, sa vremenom 21:06:18.

I pored brojnih propusta u organizaciji i problema, 2004. godina je trku podigla na još viši nivo. Finišeri nisu bili ljudi koji su napravili krug oko Mon Blana, već heroji koji su uspeli da se odupru najzahtevnijim uslovima. Trka je dobila posebnu reputaciju na svetskom nivou, a sve dalje je istorija.

Osam minuta 2008.

Interesovanje za trku je raslo, a već 2005. godine, broj prijavljenih popeo se na 2.000, dok je Šamoni, u tom trenutku logistički mogao da primi svega 1.500 ljudi. 2008. godine, samo šest godina od prve trke, prijave su popunjene za svega osam minuta. Organizatori nakon toga uvode prva ograničenja broja mesta, a UTMB od tada više nije bio dostupan za svakoga. Sistem kvalifikacija se od 2009. do 2021. nekoliko puta menjao pre nego što će prerasti u današnji format.

Od Ultra trail trke do globalnog giganta

Do prekretnice dolazi 6. maja 2021, kada UTMB Group potpisuje partnerstvo sa Ironman grupom i najavljuje pokretanje UTMB World Series-a. Od 2022. to je jedini put do UTMB trke u Šamoniju. Slična ideja postojala je ranije, još od 2014, pod imenom Ultra-Trail World Tour, koji je okupljao desetak najboljih svetskih Ultra Trail trka. Međutim, to nikada nije u potpunosti zaživelo. Trke su imale sopstveni duh, pravila i sponzore, a model se pokazao finansijski neodrživim, jer naknade koje su plaćale pojedinačne trke nisu pokrivale troškove vođenja celog sistema.

Novi sistem krenuo je sa osam vodećih međunarodnih trka u Evropi, Aziji i Okeaniji, a danas obuhvata desetine trka u 28 zemalja. UTMB Group je tokom ove ekspanzije osnovao četiri podružnice – UTMB UK, UTMB Iberia, UTMB International i UTMB Azija. Frederik Lenar, generalni direktor grupe, otvoreno je priznao da bez Ironmana ništa od ovoga ne bi bilo moguće, kao i da UTMB nije imao znanje, iskustvo, ni finansijska sredstva da sam vodi ovakvu ekspanziju. Do 2025. godine, World Series je generisao 30 miliona evra prihoda, uz preko 100 zaposlenih.

Učešće na UTMB trkama u Šamoniju zagarantovano je za elitne takmičare i one koji imaju dovoljan UTMB indeks, dok se za ostale sistem svodi na lutriju. Takmičari, kroz učešće na ostalim trkama iz UTMB serije, prikupljaju “Running Stones”, sa kojima učestvuju u lutriji, u nadi da će se naći na završnoj priredbi.

Ekspanzija, ipak, nije prošla nezapaženo i bez otpora, jer je deo trail zajednice odmah izrazio zabrinutost zbog rastućih cena, gubitka autentičnosti i pritiska na manje, nezavisne trke.

Kritike koje prate rast

Rast nije prošao bez otpora. Prve ozbiljne kritike stigle su odmah, u maju 2021, kad je partnerstvo sa Ironmanom najavljeno – deo trail zajednice dočekao ga je sa otvorenim negodovanjem. Američki ultra trkač Džon Keli javno je najavio da neće trčati UTMB trke, aludirajući na sopstveno negativno iskustvo sa Ironman brendom iz triatlonske karijere.

Kako je serija rasla, do 2025. na 51 trku u 28 zemalja, rasle su i optužbe lokalnih organizatora. Osnivač trke Trail du Ventoux, Stanislas Rešar, javno se pobunio kada je UTMB Group lansirao sopstvenu, konkurentsku trku baš na istom terenu. U Kanadi i Baskiji, lokalne trke su, prema izveštajima, jednostavno nestale, istisnute događajima sa etiketom “by UTMB”. Organizatori su to opisali kao “mehanizam isušivanja” – lokalni resursi, subvencije, sponzori, volonteri i trkači, preusmeravaju se ka događajima samog UTMB Group-a. Predsednica britanskog udruženja za pešačenje na duge staze, Džuli Krib, izrazila je zabrinutost da manje trke bivaju “ugušene” UTMB-ovim piramidalnim sistemom kvalifikacija.

U novembru 2024, kompanija Jota Sports, jedan od franšiznih partnera, tužila je UTMB Group, tražeći poništenje ugovora o franšizi nakon velikih finansijskih gubitaka – prvi put da su ovakvi sporovi stigli i pred sud. Kritičari su tom prilikom otvoreno govorili o “trgovačkoj degeneraciji” – visokim cenama učešća i elitizmu, dok je jedan sociolog opisao događaj kao oličenje logike nadmetanja, daleko od izvornih vrednosti discipline. Kao odgovor, deo nezavisnih organizatora osnovao je alternativnu seriju, World Trail Majors, sa naglaskom na “autentičnije” vrednosti.

Godina 2026. donela je najozbiljniju eskalaciju. U martu je u Nici izabran novi gradonačelnik, Erik Ćoti, koji je, nakon što se ispostavilo da je grad 2025. platio 554.000 evra za lokalnu UTMB trku, jednostavno odustao od finansiranja izdanja za 2026. Region Grand Est i Alzaska povukli su se iz finansiranja alzaškog izdanja iz istog razloga. Iste godine, i sam novi gradonačelnik Šamonija, Fransoa-Ksavije Lafen, iako ponosan što je grad postao “svetska prestonica trail trčanja”, javno je izjavio da je “prag prihvatljivosti kod Šamonjana premašen”. Slične primedbe uputio je i Žan-Mark Pejleks, gradonačelnik susednog Sen Žerve-le-Bena.

Sve se to slilo u avgustu 2026, samo par dana pred start ovogodišnje trke, kada je uticajni francuski istraživački portal Mediapart objavio opsežnu istragu o UTMB Group-u. Novinarka Elen Konstanti otkrila je da je grupa 2025. ostvarila 32 miliona evra prihoda, podatak koji sama grupa više ne objavljuje javno, od čega čak 25 odsto dolazi iz javnih fondova, dok je Advance, američka kompanija vlasnik Ironmana, sada vlasnik čak 45 odsto kapitala UTMB Group-a.

Šamoni 2026, grad na ivici zasićenja

Ovogodišnje, upravo završeno izdanje, ponovo je otvorilo pitanje koliko dugo Šamoni fizički može da izdrži rast manifestacije. Prema pisanju France24, ove godine je kroz osam različitih trka prošlo oko 10.000 trkača, uz upozorenja o riziku “zasićenja doline”. Meštani i trgovci imaju podeljena mišljenja, a vodič po imenu Žak je za lokalni radio ICI izjavio: “Izgleda da smo napustili sport zarad biznisa”. Prema u-Trail-u, ove godine je bilo i otvorenog sukoba sa novom gradskom upravom oko regulisanja protoka ljudi i izmena trase. Sama trka je na kraju pripala Amerikancu Benu Dijmanu, tek drugom Amerikancu koji je pobedio na UTMB-u, posle Volmslija 2023, uz novi rekord staze koji je oborio prošlogodišnji Evansov rezultat.

Ipak, na osnovu onoga što smo i mi sami iz Outdoor Tested tima mogli da vidimo i zaključimo – za domaću publiku ovo polako ali sigurno prerasta u religiju. Na samom startu UTMB trke sjatilo se more ljudi koje se satima pred početak poređalo duž ulica Šamonija kako bi ispratili naveći Ultra trail događaj na svetu. Sam grad, danima je bio prepun učesnika svih formata UTMB-a, njihovih članova timova, porodica i prijatelja. U toj nedelji, grad je u potpunosti obojen u UTMB, a sve radnje poznatih svetskih brendova, koje su svakako prisune u Šamoniju, su posebno rebrendirane i prlalagođenje Ultra trail-u kao sportu. Podrška koju su ljudi na ulicama, ne samo Šamonija, već i drugih mesta i gradova kroz koje su formati trka prolazili, ne može se doživeti nigde drugo nego ovde. Ipak, na ovom događaju je učestvovalo preko 10.000 takmičara iz 98 zemalja.

Pogledajte galeriju: Outdoor Tested