Manaslu ove sezone bez uspona, a u podnožju štrajk glađu

Manaslu, osmi najviši vrh sveta, ove jeseni nije osvojio nijedan klijent, iako je tim šerpi stigao do vrha već 17. septembra i fiksirao užad do samog vrha. Rekordan broj izdatih dozvola i najavljena gužva na usponu završili su se sa četvoro mrtvih na planini, dok su se u selu Samagaun mladi ljudi štrajkom glađu izborili za obećanje dijaloga o zaštiti od posledica topljenja glečera.

Naslovna fotografija: Envato Elements

Sezona otkazana, bez uspona

Prema pisanju bloga poznatog američkog alpiniste Alana Arneta i portala HimalPress, nepalske vlasti su ove jeseni, prema trenutno dostupnim podacima, izdale rekordnih 451 dozvolu stranim penjačima za Manaslu (8.163m), što je računajući i pomoćno osoblje, oko 1.100 ljudi na planini. Manaslu je ove sezone bio posebno popularan iz dva razloga – kineske odluke da zatvori Tibet za strane penjače i avgustovskih poplava koje su otežale pristup drugim delovima Nepala.

Očekivanja se, ipak, nisu obistinila. Prema pisanju portala Explorersweb, tim za fiksiranje užadi stigao je na vrh 17. septembra u 21:25, otvorivši rutu, ali nijedan komercijalni penjač nikada nije stigao dalje od Kampa 3. Kombinacija dubokog, nestabilnog snega i stalne opasnosti od lavine, uz ciklon iz Bengalskog zaliva najavljen za četvrtak uveče, naterala je sve veće agencije – Seven Summit Treks, 8K Expeditions, Imagine Nepal Treks, Elite Exped, Asian Trekking, Pioneer Adventure i Satori Adventures – da sezonu zvanično proglase završenom, bez uspešnog uspona.

“U cilju bezbednosti svih na planini doneli smo odluku da zvanično zatvorimo sezonu na Manaslu 2026”, izjavio je Čang Dava Šerpa iz Seven Summit Treksa, u izjavi koju prenosi Explorersweb. Mingma G iz Imagine Nepal Treksa je, za blog Alana Arneta, dodao da uopšte ne bi bilo moguće pokušati uspon u periodu od 23. do 24. septembra. Nepalska vlada je, prema pisanju Himalayan Timesa, izdala i zvanično upozorenje za period od 24. do 28. septembra, najavljujući ekstremne vremenske uslove, dok se i na susednom Daulagiriju, iz istog razloga, timovi povlače u bazni kamp.

Otkazivanje je za mnoge penjače značilo kraj, kome su prethodili meseci pripreme. Nemac Nik Šubert, koji je pokušao da sa 19 godina, bez pomoćnog kiseonika, postane najmlađi čovek koji se popeo na vrh viši od 8.000 metara, za Explorersweb je rekao da mu je ovo bio pun radni dan, odricanje od privatnog života i mladosti, ulaganje cele energije u taj cilj. Za poređenje, prema istom izvoru, u 2025. godini je Manaslu, za svega devet dana, popelo čak 659 penjača.

Finansijska strana ostaje nerešena. Veliki broj penjača platilo je dozvolu od 3.000 dolara po osobi, uz prosečne troškove ekspedicije od oko 25.000 dolara sa ličnim šerpom i kiseonikom. Nije jasno da li će iko dobiti povraćaj novca zbog ovako ranog otkazivanja sezone, dok je Nepal, prema pisanju portala The Tourism Times, od samih dozvola prihodovao preko 1,35 miliona dolara.

Četiri žrtve sezone

Uprkos otkazanoj sezoni, Manaslu ove jeseni nije prošao bez žrtava, ukupno četvoro je poginulo. Prvi slučaj zabeležen je sredinom septembra, prema pisanju Alana Arneta, koji se poziva na portal Everest Chronicle. Taši Šerpa, dvadesetogodišnji nosač i kuhinjski radnik iz regiona Makalu, pronađen je mrtav u svom šatoru u baznom kampu, u blizini generatora, uzrok smrti zvanično nije saopšten. Ubrzo je, prema portalu epardafas.com, preminuo i državljanin Singapura Lau Vi Seng (50), tokom spuštanja sa Kampa 2 u sklopu aklimatizacione rotacije.

Poslednja dva slučaja dogodila su se u noći 20. septembra, kada je lavina pogodila šator u Kampu 3, na oko 6.800 metara. Prema portalima National Herald India i OrissaPost, koji su preneli gotovo identične detalje, poginuli su Druba Đioti Guha, penjač indijsko-nemačkog porekla, i njegov vodič, iskusni Fursemba Šerpa iz regiona Makalu, oboje zatrpani pod oko dva metra snega. Prema direktoru agencije Makalu Adventure, Mohanu Lamsalu, čiju je izjavu prenela National Herald India, njih dvojica su, uprkos pogoršanju vremena, nastavili ka Kampu 3 “u žurbi”, dok su ostalih šestoro članova iste ekspedicije, koji su odlučili da se vrate sa Kampa 2, stigli tamo bezbedno. Prema portalu Abenteuer-Berg.de, upravo je ova lavina, samo nekoliko dana pre isteka poslednjeg mogućeg perioda za uspon, bila jedan od presudnih razloga za konačno otkazivanje sezone.

Štrajk glađu u podnožju planine

Manaslu region je ove jeseni, nezavisno od svega navedenog, pogodilo i dve odvojene poplave. Veća je 26. avgusta pogodila dolinu Langtanga i distrikt Rasuva, što je podstaklo mlade iz Samagauna da započnu štrajk glađu. Jedanaestoro mladih ljudi, predvođenih Davom Norbu Lamom, 18. septembra započelo je neograničeni štrajk glađu u baznom kampu, na 4.900 metara nadmorske visine, tražeći od vlasti konkretne mere zaštite od posledica klimatskih promena.

Protest je, prema portalu OnlineKhabar, najavljen nekoliko dana ranije, pošto su mladi iz Samagauna videli razmere štete koju je prouzrokovala Bhotekoši poplava u distriktu Rasuva. Uidevši da bi se slična katastrofa mogla dogoditi i u njihovom kraju, pripremili su memorandum sa osam zahteva, upućen Okružnom šefu Gorke, predsedniku mesne zajednice, Projektu za očuvanje Manaslua (MCAP) i policijskoj stanici u Samagaunu.

Tražili su vazdušni nadzor i procenu rizika novoformiranih glečerskih jezera oko baznog kampa i manastira Pungjen, konkretno jezera Birendra, Kal Tal, jezera kod Gunsarfuka i tri posebno rizična jezera u Njočutanu, kao i drugih jezera u dolinama Manaslu i Čum. Tražili su i merenje dubine tih jezera, radi procene rizika od takozvanih GLOF katastrofa, iznenadnog izlivanja glečerskih jezera, kao i postavljanje sistema za merenje nivoa vode, sirena za uzbunjivanje i zajednički nepalsko-kineski nadzor glečerskih jezera na kineskoj strani granice.

“Danas smo počeli štrajk glađu i nastavićemo dok naši zahtevi ne budu ispunjeni”, izjavio je Lama, u izjavi koju prenosi Kathmandu Post, naglašavajući da iza protesta ne stoje nikakvi lični interesi.

Prema portalu OnlineKhabar, Kabinet premijera provincije Gandaki pozvao ih je da obustave štrajk i sednu za pregovarački sto, uz obećanje da će vlada koordinirati sa federalnim i lokalnim institucijama kako bi se pitanja rešila kroz dijalog. Istu poruku uputio je i MCAP, uprava koja upravlja zaštićenim područjem oko Manaslua. Grupa je, nakon ovih obećanja, obustavila štrajk glađu. Do trenutka pisanja ovog teksta nije poznato da su najavljeni pregovori doneli bilo kakav konkretan ishod.

Dve strane iste planine

Ono što povezuje ove priče jeste region – planina na kojoj se ove jeseni, uprkos rekordnom broju izdatih dozvola, niko nije popeo na vrh i zajednica u njenom podnožju koja svakodnevno živi sa posledicama topljenja glečera i nepredvidivog vremena. Jedni su došli da osvoje vrh i vratili se praznih ruku, uz četvoro mrtvih, drugi pokušavaju da sačuvaju dolinu u kojoj žive, a obe priče, svaka na svoj način, govore o istom, sve nestabilnijem terenu i klimi.