Štapovi za planinarenje - kratka istorija

Dugo pre nego što su se pojavili današnji podesivi, sklopivi, aluminijumski ili karbonski štapovi za planinarenje. Planinari su se oslanjali na nešto mnogo primitivnije – Alpenstock. Dugačak drveni štap sa gvozdenim šiljkom na vrhu. Danas taj alat verovatno niko ne koristi, ali moderni trekking štap je postao toliko uobičajen, da bez njega gotovo ne možete zamisliti odlazak na planinarsku stazu. A priča o tome kako se stiglo od jednog do drugog, stara je preko 450 godina i ide preko pastira, hodočasnika i prvih planinara, do jednog nemačkog stolara.

Alpenstock – praotac štapa za planinarenje i cepina

Sve je počelo sa Alpenštokom, drvenim štapom dužine od 1,2 do 3 metra, gvordenim šiljkom na jednom kraju. Korišćen je još u srednjem veku od strane pastira i lovaca u Alpima i na Kavkazu. Njegova primarna upotreba bila je za kretanje preko snega i glečera, prvenstveno za oslonac, proveru dubine snega i debljine leda. Prvi pisani tragovi o Alpenstocku datiraju još iz 1574. godine, u delu švajcarskog teologa Josijas Simlera “De Alpibus Commentarius” – jednog od prvih ozbiljnijih tekstova posvećenih Alpima. Mnogo pre dereza, cepina i današnjih hiking i trekking štapova.

Alpenštok, koji je bio napravljen od čvrstog drveta jasena, borovine ili tise, koristili su i hrišćanski hodočasnici na Camino de Santiago, danas popularnoj hiking ruti. Svoje iskustvo na Camino de Santiago je ispričala naša bivša balerina i planinski vodič Ljubica Selaković Bandić – pogledajte epizode na našem Youtube kanalu.

Svoju popularnost među prvim planinarima i alpinistima stekao je tek 1786. godine, zahvaljujući Gabrijelu Pakaru i Žaku Balmi, koji su prvi osvoji Mon Blan, koristeći drvene štapove od 3m sa gvozdenim šiljkom. U narednom veku, Alpenštok je postao standardna oprema planinara, sve dok viktorijanski alpinisti na njegov vrh nisu počeli da dodaju sečivo i ravnu oštricu, za sečenje stepenica na ledu. Tako je postepeno nastao cepin, sve dok Edvard Vimper, krajem 1860-ih nije zarotirao oštricu za 90 stepeni i definisao oblik današnjeg modernog cepina. Nastanak cepina je do kraja 19. veka označio i kraj za Alpenštok.

Prvi planinarski štapovi nalik današnjim

Prvi štapovi namenjeni planinarenju koji su se zaista prodavali kao proizvod, pojavili su se tek 1930-ih, kada je austrijska kompanija Komperdell počela da proizvodi drvene štapove sa čeličnim vrhovima. Bili su fiksne dužine, bez mogućnosti dodatnih podešavanja. Takođe, vrlo dugo se upotrebljavao samo jedan štap, pod nazivom štap za šetanje (walking staff) a bilo je potrebno još skoro pola veka do pojave hiking i trekking štapova kakve danas znamo.

1974 – prvi podesivi planinarski štap

Prekretnica se dogodila 1974, u nemačkoj kompaniji LEKI, koju je 1948. osnovao Karl Lenhart, nemački stolar nezadovoljan kvalitetom tadašnjih skijaških štapova. Uz iskustvo stečeno iskustvo u radu sa aluminijumom, u avio-industriji, Lenhart je razvio SLS (Super Lock System) sistem podešavanja. I tako je nastao prvi troelementni, podesivi planinarski štap na svetu. Model je nazvan “Makalu”, po vrhu u Himalajima i imao je prepoznatljivo, zlatno anodizirano aluminijumsko telo. Ostao je u proizvodnji sve do 2001, što je u svetu opreme koja se stalno redizajnira nazamislivo dug vek trajanja jednog modela.

Samo četiri godine kasnije, 8. maja 1978, Rajnhold Mesner i Peter Habeler postali su prvi ljudi koji su se popeli na Everest bez dodatnog kiseonika, koristeći baš LEKI štapove, što je brendu donelo ogroman ugled. LEKI je od tada postao i dugogodišnji dobavljač Nemačkog planinarskog saveza (DAV), a danas drži preko 200 aktivnih patenata.

LEKI, naravno, nije jedini na tržištu, a Komperdel i danas pravi savremene aluminijumske i karbonske štapove, dok su se tokom devedesetih i dvehiljaditih pridružili i drugi proizvođači poput američkog Black Diamond-a, sa sopstvenim rešenjima za brzo zaključavanje i sklapanje. Na tržištu kod nas je dostupan pristojan izbor štapova, od budget friendly solidnih planinarskih štapova, do vrhunskih modela.

Planinarski štapovi – nezaobilazan komad opreme

Bez obzira na sve tehničke detalje razvoja, iskustvo generacija planinara govori jasno – dobar par planinarskih štapova rasterećuje kolena i zglobove, i prenosi deo težine na ruke. Dodatno, poboljšava ravnotežu na neravnom i klizavom terenu, omogućava ravnomerniji hod, a doprinose i bezbednosti zbog buke koje stvaraju lupkanjem o kamenje i tle. Danas su, zahvaljujući karbonu i sklopivim mehanizmima, lakši i praktičniji nego ikad. Lako se spakuju uz svaki ranac i vade se za par sekundi kad zatrebaju. Ako tek razmišljate o kupovini prvog para, ili birate između aluminijuma i karbona, pogledajte i naše ostale tekstove i Youtube epizode na Outdoor Tested kanalu.