Slojevito oblačenje – Kako se obući?

Svima nama, bar u Srbiji, su do pre 6-7 godina bile pune uši svakodnevnog saveta – Obucite se slojevito! Da, Prim. dr Nada Macura je bila potpuno u pravu dok je savetovala kao potparol(ka) beogradske hitne pomoći i tom rečenicom je postala estradna ličnost i rijaliti zvezda. A kada smo svi mislili da ne može gore od toga, pa… Uspela je.

Danas Nade Macure nema da nam to saopšti i zato ćemo se mi potruditi da vam objasnimo kako se obući slojevito, na pravilan način, kada su Outdoor aktivnosti u pitanju.

Koncept slojevitog oblačenja u Outdoor aktivnostima

Najprostije rečeno, slojevito oblačenje je način oblačenja gde imate više slojeva na sebi. I odmah ćemo napomenuti jednu vrlo bitnu stvar – ne postoji univerzalan način slojevitog oblačenja, ali postoje određena pravila i smernice koja svako od vas može da primeni.

Koliko slojeva ćete obući, koji tip odeće, apsolutno zavisi od više faktora:

1. Lične termike i tolerancije na različite vremenske prilike
2. Vremenskih prilika tokom aktivnosti
3. Tipa i inteziteta aktivnosti kojom se bavite
4. Trenutnog ličnog osećaja

Kada se primenjuje slojevito oblačenje i zbog čega?

Koncept slojevitog oblačenja se primenjuje podjednako tokom bilo koje fizičke aktivnosti. Bilo da je u pitanju lagana šetnja po parku, jogging, visokogorske aktivnosti ili intezivna Trail trka, pravila slojevitog oblačenja važe. Najveći benefiti slojevitog oblačenja će se pokazati upravo kod intenzivnih fizičkih aktivnosti. Ali primena je korisna i u svakodnevnom životu i laganim aktivnostima iz dva razloga:

1. Da ostanemo suvi i samim tim da ne dođe do pothlađivanja
2. Da termika koju imamo u datom trenutku bude adekvatna

Kako biste ovo bolje razumeli, moramo vam objasniti jednu tehničku stvar kada je termika u pitanju. Naše telo svojom toplotom i mišićnim aktivnostima formira određenu termiku, mi počinjemo da se znojimo i taj znoj polako isparava sa površine naše kože. I ovo je ključni faktor – da znoj isparava. Kada bi naša koža bila bez ikakve odeće, znoj bi isparavao u vazduh i mi bismo se uz određenu količinu znoja rashlađivali i regulisali svoju termiku. Međutim, kako mi na sebi uvek imamo neku odeću, deo te pare treba da prođe kroz tu odeću ali će deo kondenzovati i „natapati“ odeću. Cilj slojevitog oblačenja je da izaberemo adekvatne slojeve u odnosu na sopstvenu termiku, vremenske uslove, vrstu i intezitet fizičke aktivnosti, a koji će omogućiti da se znoj što manje zadržava u kapljičnoj fazi na našoj koži.

Koliko slojeva postoji?

Generalno, prema pravilu slojevitog oblačenja postoji 3, uslovno 4 sloja. Ovo ne znači da je neophodno u svaku fizičku aktivnost ulaziti sa 3 ili 4 sloja. Za pojedine aktivnosti će vam biti dovoljan jedan ili dva ali svakako ćete to shvatiti do kraja teksta.

Prvi sloj (base layer)

Nalazi se do našeg tela i on, kao i svi ostali o kojima ćemo govoriti treba da bude što bliže našem telu, koliko god je moguće, a da ne sputava kretanje i pomeranje. Vrlo često se ovaj sloj naziva aktivni veš iako nije ni aktivan ni veš, pa ga mi zovemo prvi sloj ili base layer.

Njegova osnovna uloga je da propusti znoj u parnoj fazi što više napolje i da onaj znoj koji se „iskondenzovao“ u kapi prebaci na svoju površinu i na taj način ga preda sledećem sloju, kako bi naša
koža bila što više suva.

Kada je termalna aktivnost sloja u pitanju, prvi sloj može biti:

• Termalno neaktivan ili termalno nezavisan, u smislu da čuva jako malo naše termike
• Termalno aktivan – čuva veliki deo toplote koju mi proizvodimo svojom fizičkom aktivnošću

Osnovno i glavno pravilo kod prvog sloja – NIKAD PAMUK! Ovo je jako važno jer pamuk upija vlagu čak do 40 puta svoje težine. Odgovarajući materijal za prvi sloj je vuna, sintetika, kombinacija vune i sintetike ili neki drugi prirodni materijal, može biti čak i svila.

Što se tiče sintetike, mnogi od vas će imati u startu odbojnost – i u pravu ste kada je jeftina sintetika u pitanju. Međutim, tehnologija je napredovala i u današnje vreme kod većine poznatih brednova sintetički materijali daju čak i bolje karakteristike od prirodnih materijala, naročito kada je u pitanju paro-ropusnost i prebacivanje znoja na naredni sloj.

Vuna je jako dobar prirodni materijal ali naša preporuka je da prvo isprobate da li će vam ovaj materijal odgovarati kao prvi sloj pre nego što kupite više komada odeće od vune. Čak i kada je u pitanju odeća od 100% najkvalitetnije merino vune, nekima od vas jednostavno ovaj materijal neće prijati na koži. Kombinacija vune i sintetike vrlo često može biti najbolji izbor kada su kvalitetni brendovi u pitanju. Jer ovakva kombinacija omogućava da se izvuče najbolje iz cele kombinacije – termiku i dobru paro-propusnost uz efikasno izbacivanje tečnosti na sledeći sloj i brzo sušenje prvog sloja.

Naravno, svaki komad odeće birajte u skladu sa sopstvenom termikom, fizičkom aktivnošću kojom se bavite i trenutnim vremenskim uslovima.

Drugi sloj (termalni sloj)

Kao i kod prvog, uloga ovog sloja je da prihvata vlagu sa površine prvog sloja i prebacuje vlagu na svoju površinu, naravno i da propusti što veću količinu znoja u parnoj fazi kroz sebe. Ali njegova osnovna uloga je, ako je to potrebno, da čuva termiku.

Generalno drugi sloj je najkomplikovaniji i najvažniji jer je ovo sloj koji ćemo najčešće skidati i oblačiti u zavisnosti od raznih faktora koje smo već pomenuli. I sada kad malo bolje razmislite, koliko puta ste ujutro krenuli u neku aktivnost kad je hladno i onda nakon nekog vremena ili pojačavanjem inteziteta fizičke aktivnosti ovaj sloj uklonili. Međutim, imajte na umu da u nekim situacijama nećete ovaj sloj u potpunosti ukloniti već ga samo zameniti drugim odevnim predmetom i promeniti termiku samog sloja.

Treći sloj (za ekstremno hladne uslove)

Koristi se kada nam je potrebna dodatna termika u uslovima ekstremno niskih temperatura i karakteriše ga izuzetno veliki termalni kapacitet. Obično su u pitanju prsluci ili puffer jakne koje su ispunjene paperjem ili sintetičkim materijalima koji imitiraju puffer, što omogućava da se termika tela sačuva.

Ovaj sloj se može koristiti i kada smo statični u hladnijim vremenskim uslovima, dok je na ekstremno niskim temperaturama ovaj sloj u 99% slučajeva neophodan.

Što se tiče karakteristika, generalno kod Outdoor odeće, ovi slojevi su relativno tanki i relativno male težine ali velikog termalnog kapaciteta. I nemojte se začuditi kada budete gledali cene odeće za ovaj
sloj.

Treći sloj (uslovno četvrti sloj)

Ima više funkcija zavisno od tipa odeće koju koristimo za ovaj sloj, a najbitnije karakteristike ovog sloja jesu da nas zaštite od vremenskih uslova. Po nama, idealno je da ovaj sloj nema nikakvu termiku, jer ćemo termiku regulisati drugim slojem ili uslovno trećim termalnim slojem. A uloga ovog sloja je da bude samo vetro-nepropustan i vodo-nepropustan ili vodo-repelentan Najprostije rečeno kada je ovaj sloj u pitanju imamo dva tipa:

• Softshell – u situacijama kada nam treba bolja „dišljivost“ materijala kod intenzivnijih fizičkih aktivnosti
• Hardhsell – u situacijama kada nam je potrebna veća zaštita od vlage, kiše ili snega

Ono što ljude najčešće zbunjuje prilikom izbora ovog sloja jeste debljina materijala – da li taj materijal treba da bude izuzetno jak i otporan na habanje ili tanak i fleksibilan? Ovo sve zavisi od vrste aktivnosti za koju ćete ga koristiti.

Slojevito oblačenje u predelu nogu

Ono što mnogi ljudi zanemaruju je odgovarajući donji veš – uklopili smo savršeno sve slojeve u gornjem delu ali dole opet pamuk. Ovo je greška jer se u donjem delu, naročito između nogu, znojimo. Kod izbora donjeg veša to može biti kao i kod prvog sloja vuna, sintetika ili kombinacija.

Slojevito oblačenje važi i u donjem delu kao i u gornjem, samo što u većini slučajeva ćemo imati dva, eventualno u jako retkim situacijama tri sloja. Prvi sloj će biti donji veš, drugi sloj pantalone ili šorc prilagođeno tipu aktivnosti, a treći sloj će najčešće služiti da nas zaštiti od spoljnih uticaja. Taj treći sloj mogu biti vodootporne „navlačne“ pantalone ili sličan komad odeće koji ćemo oblačiti samo po potrebi jer se generalno u predelu nogu dosta manje znojimo nego u gornjem delu tela.

Kako izbeći pothlađivanje?

Kao što smo napomenuli cilj slojevitog oblačenja je da izbegnemo pothlađivanje. Izbor adekvatnog broja i tipa slojeva je ključan u ovome. Verovali ili ne, pothlađivanje se najčešće događa u situacijama kada imamo ili previše slojeva na sebi ili neadekvatne slojeve. A do pothlađivanja najčešće dolazi kada je neki od slojeva na vama vlažan. Termika vašeg tela dodatno pospešuje njegovo isparavanje. Taj sloj isparava i ako je kojim slučajem ta kondenzacija velika, sloj ispod će ga ponovo upiti, on će ponovo isparavati, kondenzovati, upijati, isparavati, kondenzovati. Na tom principu rade frižideri i zato nam je hladno i zato na kraju dolazi do fenomena pothlađivanja.

Sve ovo zvuči kao nauka, realno i jeste, nije preterano teško ali je potrebno iskustvo. Svakom novom aktivnošću, boravkom u prirodi, isprobavanjem raznih kombinacija doćićete do gotovo idealnih kombinacija oblačenja. Nažalost, nekada je potrebno da napravimo ozbiljne greške kako bismo naučili. Da se i vama te greške ne bi događale, predlažemo da pročitate kojih su to 6 najčešćih grešaka u slojevitom oblačenju.