Aleks Honold uživo na Netflixu: free solo penjanje na Taipei 101

U nedelju 25. januara 2026. godine, verovatno najpoznatiji penjač, Aleks Honold je na opšte oduševljenje miliona gledalaca ispunio, kako sam kaže, životni san i popeo se na neboder u Tajvanu, kulu Taipei 101. Događaj ovakvog tipa, „Free Solo Climb“ je tako po prvi put u istoriji prenošen uživo i to na trenutno najrasprostranjenijoj striming platformi na svetu, Netflix, pod nazivom „Skyscraper Live“.

Da li sam gledajući ovaj događaj imao strah da će se može dogoditi nešto loše? Delimično da, međutim Honold je kroz svoju bogatu penjačku karijeru i brojnim free solo izvedbama (El Capitan, Arctic Ascent, Reel Rock itd.), bez live prenosa, dokazao da je svaki milimetar akcije isplaniran i da ništa ne prepušta slučaju. Nekako sam znao da će uspeti ili odustati u slučaju da stvari ne deluju bezbedno tokom uspona. Ali sa druge strane bilo je čudno gledati nešto toliko rizično u realnom vremenu, za razliku od dokumentaraca gde negde već znamo ishod.

Kako je intimni free solo postao globalni spektakl?

Da nije jedini koji je sve isplanirao do poslednjeg detalja, potrudio se Netflix. Čak je u nekim trenucima delovalo da je Honold prolazio određene prepreke i delove rute samo zbog dodatne težine uspona i drame, rizikujući sopstveni život. Za razliku od prethodnih svojih podviga, koje je uglavnom izvodio sam ili u krugu od par ljudi, ovog puta je to izveo pred celim svetom.

Da sve bude prijemčivo milionskoj publici, Netflix se potrudio prenosom koji je prezentovan kao jedan hibrid format. To je bio sklop dokumentarne emisije, reality show-a i prenosa sportskog događaja uživo sa dva komentatora, stručnim konsultantom i „sideline“ akterima koji su iznosili naučne i druge podatke.

Šta smo zapravo gledali na Netflix Skyscraper Live?

Glavni host ovog prenosa bila je poznata američka sportska novinarka Eli Dankan, sa bogatim iskustvom rada. Od 2003. godine kada je počela kao radio voditelj, u svojoj karijeri je pokrivala NBA, MLB, Super Bowl, radila za ESPN, da bi pre nekih mesec dana prešla na Netflix i debitovala na ovakvom događaju. Događaj je pokrila profesionalno, mada za moj ukus sa previše priče ali je umela da prepozna trenutke kada treba da stane. Uključujući i dobrih nekoliko minuta, pred izlazak na sam krov zgrade pred poslednju prepreku u vidu tornja. Kada smo mogli da uživamo samo u zvucima vetra, Honoldovog disanja i penjanja preko čelične konstrukcije, bez ičije priče. Da sam imao opciju da isključim komentar to bih sigurno uradio.

Kohost događaja, ako bi se tako moglo reći, bio je Kobi Daniel Lopez ili poznatiji po svom imenu iz ringa Set Rolins. Kakve on ima veze sa Aleksom Honoldom? Pa nikakve… Ali i svakako ima veze sa Netflixovom velikom investicijom u WWE „sport“, kod nas poznatiji kao „kečeri“. Gospodin kečer je bio tu da predstavlja milionsku publiku koja je navikla da ga sluša kako laje u prenosu – Da, bukvalno oponaša psa, a u nekoliko navrata je uspeo i da prekine Honolda u napretku govoreći mu da mahne publici, ne shvatajući koji nivo koncentracije je neophodan za ovakvo nešto.

I na kraju, kao stručni konsultant je bila Emili Harington, američka penjačica sa brojnim zlatnim nacionalnim odličjima i nekoliko medalja na svetskom nivou u sportskom penjanju. Pored navedenih uspeha, sa Honoldom je 2017. popela Solar Flare u Free Climb-u. Utiska sam da je Haringtonova jedina bila u potpunosti svesna situacije i da je vrlo pažljivo i dozirano odgovarala na pitanja, neretko prekidajući svoj komentar u pojedinim situacijama, uzimajući u obzir da je Honold sve vreme mogao kroz bubicu da čuje komentare svih učesnika prenosa.

Publika sa telefonima umesto očiju

Ovaj istorijski momenat je pratila i publika uživo, što sa punih ulica i trotoara oko Taipei 101 zdanja, što iz same zgrade. Oni koji su bili srećni da tog dana rade ili sa mogućnošću da dođu u svoje kancelarije koje gledaju na smer koji Honold penje, imali su retku priliku da izbliza vide sirov talenat, tehniku i snagu najvećeg penjača svih vremena. I kao mnogo puta do sad, na velikim manifestacijama, mogli smo da vidimo stotine ljudi koji su Aleksov prolazak propratili snimajući telefonom ili razgovarajući na video pozivu sa dragim osobama. Retki su samo posmatrajući ili mahajući uživali u momentu koji će im ostati urezan u pamćenjima.

Honold je čak i u jednom momentu prokomentarisao: „Ovde je gomila predebele dece. Hteo sam da mu bacim pet, hoćeš da mi baciš pet? Previše je zauzet slikanjem.“

Da li je Netflix ispunio očekivanja?

Jednom rečju da – nije da smo imali drugog izbora i nije da nije prvi put da ovakvo nešto gledamo. I pored toga što je meni lično smetalo dosta stvari, čitav koncept je pokrio za svakoga po nešto i drago mi je da sam imao priliku da gledam ovakav događaj.

Sa druge strane, Netflix ne bi bio to što jeste da ne postoji dodatna drama, mada se ovog puta ne može reći da je lažna. Kao što sam napomenuo na početku teksta, bar po mom mišljenju, Honold je u više navrata rizikovao svoj život penjući se preko „Ruyi-a“, ukrasa zgrade, kada realno nije morao. Da li je to bio njegov izbor ili zahtev produkcije, sada nije ni važno.

Realnost je da će nam nove tehnologije u budućnosti doneti uživo prenose događaja koje ranije nismo imali prilike da vidimo, kao što je Eurosport nedavno prenosio Trail trku, a možda sutra i neki uspon na Everest. Mada sumnjam da će Netflix ući u sportove koji su minimalno ili uopšte profitabilni, s obzirom da je to kompanija koja je striktno biznis orjentisana. Nadam se da je Aleks Honold iz ovog ostvarenja svojih snova, na kraju izašao sa bar 7 cifara u dolarima, jer Netflix to apsolutno može da plati.

Honold posle Taipei 101: trag koji ostaje

A Honold je uspešno popeo za 1 sat i 31 minut zgradu Taipei 101, izgrađenu 2004. godine, sa 101 spratom i ukupne visine 508m. Od izgradnje pa do 2010. godine je držala rekord kao najviša zgrada na svetu, da bi je nadmašila Burj Khalifa u Dubajiu. Iako postoje brojni ilegalni usponi raznih svetskih kula, Honnold je ovim usponom prebacio Free Solo iz nacionalnih parkova i vertikala stena u srce modernog grada. Za njega je ovo dijametralno drugačiji projekat od El Capitana, jer je po prvi put izveo uspon bez osiguranja pred relativno velikom publikom na licu mesta i ko zna koliko miliona pored TV ekrana i mobilnih uređaja.