U poslednjih deset godina u zemljama Balkana nema puno javno dostupne dokumentacije o sudskim presudama za krivice za nesreće u planini. U Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji nismo došli do adekvatnih javnih informacija. Zato je presedan vest koja je odjeknula pod imenom Alpski razvod (originalni naslov “What Is an Alpine Divorce?” – Outside Magazine).
Ova vest je outdoor zajednicu ostavila bez teksta. Alpski razvod je senzacija iza koje se krije brutalno ponašanje i neodgovornost partnera koji je svoju devojku ostavio na planini, blizu vrha Grosglokner, da umre od hladnoće i iscrpljenosti.
Istraživanje dostupne dokumentacije
Ono što smo od zvaničnih i javnih informacija uspeli da nađemo, jesu analize pravnih akata, smernice saveza, nepotpune i delimično tačne informacije objava lokalnih medija, i komentare iz sudske prakse.
Svi izvori ukazuju na jedno, sistem u Balkanskim zemljama jako sporo reaguje na odgovornost onih kojima u planini/pećini/na trail-u dajemo poverenje kao: vodičima, iskusnim starijim kolegama, partnerima ili „stručnjacima“.
Zašto je slučaj iz Austrije o presudi Thomasu važan za nas?
Iako nije sa Balkana, austrijski slučaj u kom je iskusni aplinista, Thomas osuđen i dodeljena mu je odgovornost za smrt parnerke koju je ostavio blizu vrha Grosglokner, da umre od hladnoće i iscrpljenosti. Trenutno ovo je najjasniji pravni presedan u Evropi: sud je iskusnijeg planinara praktično tretirao kao odgovornog vodiča i osudio ga za ubistvo iz nehata nakon što je partnerka umrla od hipotermije.
Ovaj slučaj nas je podsetio na odgovornost koji svaki pojedinac, bio on vodič, vođa akcije, planinar, speleolog, alpinista ili organizator događaja, ima za svakog pojedinca. Disklejmer ne postoji za moralnu odgovornost, pravni aspekt ostavljamo ljudima iz struke.
Pročitajte više – Grosglokner i „alpski razvod“ – odgovornost u planini i životu
Ovaj slučaj je više odjeknuo na mrežama zbog clickbait naslova: alpski razvod. I svakako je pokrenuo lavinu, ali ovaj put dobru, u planinarskim zajednicama na Balkanu. Zašto je slučaj iz Austrije o presudi Thomasu važan za outdoor zajednicu na balkanu?
Počeli smo da pitamo: Šta se kod nas dešava na planini? Ko je odgovoran za grupe koje vodi? Zašto imamo malo izveštaja o tome da li se nešto desilo i kada? Šta zemljama Balkana nedostaje u sistemu kao borba da se osvestimo i prihvatimo odgovornost? Zašto nam jedini ispravni izvori o završenim akcijama spašavanja dolaze od gorskih službi spašavanja?
Gde smo tu mi: članovi klubova, saveza, vodiči, organizatori akcija i događaja?
Balkan: šta (NE) nalazimo u poslednjih 10 godina kada su nesreće u pitanju?
Kada poverenje postaje krivična odgovornost? Sistematska, javno dostupna baza krivičnih presuda za nesreće koje su se desile u planinarenju, alpinizmu, penjanju ili speleologiji, praktično ne postoje kod nas na Balkanu. Ispravite nas ako grešimo, ali ono što smo uspeli pronaći:
| Sudski “disclamer” u kome naglašavaju rizik | onaj ko ulazi u planinu, penjanje ili speleološku akciju, prihvata visok stepen opasnosti na spostvenu odgovornost |
| Svesno ignorisanje poznatog rizika ili pravila | Da bi vodič, planinarski klub, predsednik kluba ili organizator bili osuđeni: mora postojati jasan i neoborivi dokaz za propust |
Verujem i da je delom sistem digitalizacije dokumentacije neujednačen kod nas, pa su javno dostupne informacije koje nalazimo većinom vezane za objave medija. Tako da se ograđujemo. Zato i pozivamo prijatelje, kolege i ljubitelje prirode i outdoor aktivnosti, koji su pozvaniji od nas:
Dajte VAŠ komentar kako bi outdoor zajednica znala šta nosi svaki odlazak u prirodu, bez obzira da li si poveo svoje dete ili grupu ljudi koja ti veruje. Ko je odgovoran ako moj partner pogine ili se smrzne na planini, a ja sam kao iskusnije “stručno” lice previdela sve znake slabosti i tehničke nepripremljenosti?
Srbija: šta (NE) nalazimo u poslednjih 10 godina
U Srbiji, domaća sudska praksa u sporovima o povredama u prirodi (kao što su planinarenje i izleti) obično zaključuje da je povređeni imao dužnost da bude pažljiviji (pristanak na spostvenu odgovornost), a u poslednjih 10 godina ne nalazimo javne presude kojima je iskusni planinar/alpinista/speleolog, planinarski vodič ili klub osuđen za smrt učesnika u nesrećama koje su se desile. Bilo da su speleoronilačke, planinarske ili druge nesreće i povrede u prirodi.
Gorska služba spašavanja Srbije (GSS) apeluje na opreznost i poštovanje prirode i znanja, ali broj akcija spašavanja konstantno raste.
Hrvatska
U Hrvatskoj HGSS-ove smernice detaljno opisuju rizike podzemnog i planinskog terena, ali javni izvori iz poslednjih 10 godina gotovo ne beleže krivične presude protiv vodiča, već stavljaju naglasak na prevenciju, edukaciju i tehničke izveštaje.
Strani mediji su daleko ažurniji, pa Daily Mail, Jowena Riley, travel writer – navodi primer ronilačke nesreće u Hrvatskoj, gde je preživeli bio kratko pod krivičnom sumnjom. Ali nije optužen za svoje postupke, zato što je proglašen nesrećni slučaj davljenja tokom samostalnog zarona u pećini.
Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija
U Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji javni pravni pregledi i mediji pokazuju vrlo malo krivičnih slučajeva vezanih za planinarenje ili penjanje (uglavnom prenose vesti saobraćajnih nesreća ili nesreća tokom raftinga). U Crnoj Gori je nedavno otvorena istraga smrtonosne nesreće na žičari Savin Kuk na Durmitoru gde je poginuo nemački skijaš. Čak i kod ove vesti fokus je na operateru žičare. A, navedeno je i da se radi o infrastrukturnoj, ne planinarskoj nesreći.
Povezane vesti: Tragičan ishod potrage na Hajli i EX YU planine bez “alpskog razvoda”
Za ovu nesreću je istraga još uvek u toku, koliko smo mogli da saznamo iz javno dostupne dokumentacije.
Ukratko, za planinarenje, alpinizam, penjanje i speleologiju u našim zemljama Balkana nemamo javno dokumentovane presude poput austrijskog Grosglokner slučaja, i presude da je Thomas kao iskusniji bio odgovoran za odluke i život svoje partnerke.
Zašto Balkan kasni s odgovornošću za nesreće u prirodi?
Stručna literatura o pravu i planinskim sportovima lepo objašnjava zašto sistem kasni u odnosu na realnu odgovornost koju ljudi dobijaju „na poverenje“ kao vodiči ili iskusniji članovi grupe:
- Prirodni teren se često tretira kao „stanje kakvo jeste“, očekuje se da prihvatiš rizik planine, što otežava dokazivanje da je neko drugi kriv. Disclamer i pristanak na “ličnu odgovornost”
- Tanka je granica između „normalnog planinarskog rizika“ i krivičnog dela iz nehata. Bez jasnih standarda (licenciranje i provera licenci, obavezni protokoli, osiguranje i izveštavanje) tužilaštva retko ulaze u dokazivanje. Ostaje sve na časnu reč.
- Nacionalni i granski savezi često imaju pravilnike i kodekse, koji jesu dobro struktuirani, ali oni retko imaju direktnu vezu sa krivičnim pravom. Kršenje etičkog kodeksa “vodiča” ne znači automatski i krivično delo.
Rezultat na Balkanu je poražavajući: odgovornost ostaje neformalna. Reputacija “problematičnog i nesavesnog vođenja” ostaje unutar kluba ili prijatelja. Moralna osuda i diskusija u zajednici odjekne ponekad kao komentar na društvenim mrežama, i traje kratko koliko i bilo koja druga viralna senzacija.
Dok stvarnih, javno vidljivih presuda gotovo da nema.
Poverenje na spopstvenu odgovornost
Na Balkanu se većina nesreća u planinarenju, alpinizmu, penjanju i speleologiji formalno završava kao „nesrećan slučaj”. Bez osuđenih vodiča, klubova ili drugi “odgovornih”. Slučaj iz Austrije jasno pokazuje da se iskusniji partner može smatrati krivično odgovornim za smrt onog koga je poveo bez obzira na pristanak.
Ovo outdoor zajednici Balkana ukazuje da zaostajemo u usklađivanju pravne odgovornosti sa realnim obavezama koje ljudi preuzimaju kada grupa veruje u njihovo „iskustvo” kao stručnjaka posebno u ekstremnim i rizičnim outdoor aktivnostima.
Dok ne uvedemo jasne standarde i obavezne protokole, procedure odustajanja i prijave akcija i aktivnosti u prirodi, zajedno sa transparentnim evidencijama problematičnih situacija/ljudi i presuda za odgovornost, poverenje u vođe grupa ostaje više pitanje nade nego sistema.
A, planina i pećina sve češće ne praštaju ovakve greške.
Napomena: Sve informacije u ovom tekstu zasnovane su isključivo na javno dostupnim izvorima; odsustvo pronađenih presuda ne znači da postupci nisu vođeni, već da nisu javno dokumentovani kao austrijski slučaj Grosglokner.
Pridružujemo se apelima GSS-a i HGSS-a da naša outdoor zajednica bude svesna rizika i odgovornosti za aktivnosti koje sprovode u prirodi.
Bezbednost počinje od individualne odgovornosti svakog od nas!
