Zaštita prirode važi dok ne zafale minerali
Predsednik SAD Donald Tramp je sredinom jula potpisao odluku kojom se dva nacionalna spomenika u državi Juta – Bears Ears i Grand Staircase-Escalante – smanjuju za više od 90 odsto svoje površine. Tačnije za 12.140 kvadratnih kilometara, nešto manje od cele teritorije Crne Gore. Reč je o području koje uključuje i Indian Creek, jednu od najpoznatijih svetskih destinacija za sportsko penjanje.
Kada je odluka najavljena, isticano je da će jedan deo, takozvana “Indian Creek jedinica”, ostati zaštićen upravo zbog značaja tog područja za penjačku zajednicu. Međutim, mape koje su nezavisno napravile organizacije Access Fund i Outdoor Alliance pokazuju da je ta jedinica sada svega petina veličine one koja je preživela prethodno Trampovo smanjenje iz 2017. U praksi, čak 80 odsto stvarnih penjačkih lokacija i smerova u Indian Creek-u ostaje van granica zaštite.
Sasvim slučajno, mape aktivnih zahteva za pokretanjem rudarskih aktivnosti pokazuju da se najveći deo bogatih ležišta minerala nalazi baš van novih, smanjenih granica. Pa bi običan čovek pomislio da su granice povučene tako da maksimalno oslobode teren za rudarstvo, dok je samo ime “Indian Creek” zadržano reda radi.
Zvanično obrazloženje za ovaj potez jeste “racionalnije upravljanje zemljištem” ali su u samoj odluci, kao dodatni razlog, izričito se navodi pristup rudama poput uranijuma, srebra, bakra i vanadijuma. Nakon što odluka stupi na snagu u septembru, oslobođeno zemljište se otvara za nove zahteve za eksploataciju, po osnovu rudarskog zakona starog 150 godina. Nekoliko domorodačkih plemena, koja su ranije zajedno sa državom upravljala ovim područjem, oštro se protivi odluci i tvrde da uopšte nisu konsultovana.
Ovo se nažalost događa decenijama širom sveta, uključujući i naš region. U Srbiji, kompanija Rio Tinto već više od dve decenije pokušava da pokrene rudnik litijuma u dolini reke Jadar. Nakon masovnih protesta, država je 2022. zaustavila projekat, da bi ga 2024. ipak ponovo odobrila. Sam Rio Tinto je u novembru 2025. projekat stavio “na čekanje” zbog kašnjenja u dobijanju dozvola.
Kada se rudarske ili energetske korporacije zainteresuju, po nepisanom pravilu, zaštićena i osetljiva prirodna područja prestaju da uživaju istu zaštitu. A odluku o tome najčešće donose vlade i velike korporacije, umesto ljudi koji tu žive stotinama godina i svakodnevno istu prirodu koriste. Kanjoni oblikovani milionima godina, izvorišta i retki ekosistemi, jednom kada ustupe mesto rudniku, izgubljeni su zauvek.
